Prva dva radna dana kampa Fondacije Univerexport na Zlataru uspešno su završena. Polaznicima kampa nije puno trebalo da se naviknu na sjajne uslove na srpskoj planinskoj lepotici. Klimatske prilike na visini od 1000m, gde se nalazi hotel i tereni, su idealni za trening, temperatura je prijatnija nego u zagrejanim gradovima, uz to dva terena u neposrednoj blizini hotela konstatno stoje na raspolaganju, tako da nema nikakvih prepreka da treneri predvođeni Vladanom Jordovićem ne urade dobar posao.
Najveći teret na početku rada kampa podeo je tandem iz organizacije Đorđe Ćirković, menadžer kampa i Jelena Erić Rakonjac koordinator rada kampa. Upravo njih dvoje imali su pune ruke posla neposredno pre i po dolasku kampera na Zlatar.
„Đorđe i ja smo ovde bili prethodnica, najpre smo spremili sve za dolazak polaznika kampa ali i trenera koji su zajedno sa decom stigli na Zlatar. Kada smo odradili pripreme za dolazak sa nestrpljenjem smo očekivali da stignu svi ostali i da počnemo sa radom. Mislim da nam je, sada kada je krenulo, svima lakše. Svako radi svoj posao ali trebalo je odraditi one rutinske stvari pre samo starta treninga na kampu. Smestili smo svu decu, na našu radost, došli su zdravi i orni za sticanje novih znanja a mi ćemo im to sa velikim zadovoljstvom, pružiti“- rekla nam je Jelena Erić – Rakonjac i nastavila „moj deo posla je bio da smestim decu, da ih podelim po grupama i da sve spremim za rad na terenu. Deca, kao i stručno osoblje kampa, dobili su opremu Humel i svi izgledaju kao manekeni, kažu da u boljoj nisu trenirali. Naišli smo na veliku predusretljivost ljubaznih domaćina a koliko je dobra saradnja ilustovaću činjenicom da je smeštaj dece po sobama, njih 70, prošao za 3min. Po dolasku dece odradili smo prvi sastanak i saopštili smo im šta su im obaveze i pravila ponašanja, na terenu i van njega. Za sada to funkcioniše jako dobro, odradili smo prve treninge i polako to sada postaje rutina, treninzi, obroci, slobodno vreme, odmor…Već na početku opravdali smo činjenicu da je ovo nešto novo i drugačije od svega što smo do sada videli u srpskom rukometu “
Deca deluju motivisano za rad.
„Taj deo nam je najbitniji, njih tek očekuju obaveze, trenizi, testiranja i kada vidimo da imamo dobre povratne informacije od njih i nama je lakše i lepše da radimo svoj posao. Drugačije ne može ni biti kada deca ispred sebe imaju sjajne trenere koji su vredni i puni znanja i spremni da svoje iskustvo prenesu na mlade rukometaše, bez njih ovaj projekat ne bi mogao da bude uspešan. To, Đorđu i meni olakšava posao i daje podstrek da radimo još više.“
Ovo su bili utisci Jelene Erić- Rakonjac nakon prvih dana rada na kampu Bogdan Rodić na Zlataru.